Slobodan Petrović, predsednik Samostalne liberalne stranke sa Kosova i Metohije

Nema potrebe da kažemo da smo mi prirodno vezani za Beograd, mi smo Srbi, ali je isto tako realno da smo se registrovali u Prištini i da Kosovo doživljavamo kao nešto što je naše.

...Naravno, takvo Kosovo bi trebalo da bude multietničko i gaji vrednosti civilizovanog sveta, odnosno Evropske unije, od koje je sada jako daleko    

Zorica Miladinović    

Nedavno osnovana Samostalna liberalna stranka sa Kosova i Metohije već je izazvala pozornost kosovske, srpske i međunarodne javnosti. Razlog je činjenica da je reč o prvoj srpskoj partiji koja je uspešno registrovana u Prištini, a ne u Beogradu, te dobila sertifikat Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE). Predsednik SLS Slobodan Petrović kaže da je ovakva registracija posledica njene namere da u "novim vremenima", "novi ljudi" vode "realnu politiku".

  Da li Samostalna liberalna stranka partija okuplja samo Srbe sa Kosova?
- Mi zastupamo srpske interese na Kosovu i Metohiji, ali ne okupljamo samo Srbe već i druge nacionalne zajednice. I ne samo da ih okupljamo, već su u našem stranačkom rukovodstu i ljudi koji nisu srpske nacionalnosti, tako da je, na primer, potpredsednik stranke Goranac. Važno nam je da to budu ljudi koji žive na Kosovu, a da pri tom, do sada, nisu imali učešća u stranačkom političkom životu, već su se istakli u svojoj profesiji, kao profesori, lekari, radnici ili studenti. I da za sobom ne vuku nikakvu hipoteku iz prošlosti.

   Šta je bio motiv da pored toliko već postojećih stranaka na Kosovu formirate novu?
- Možda- očaj. Ja sam iz Prištine i vidim i osećam da je situacija na Kosovu i Metohiji iz dana u dan sve gora, a nisam zadovoljan radom postojećih partija. Moji istomišljenici i ja smo, zato, osetili ne samo pravo, već i obavezu da uzmemo učešće u procesima koji se odvijaju na Kosovu. Ne očekujemo da ćemo na početku napraviti veliki razultat, ali ćemo se zaista potruditi da doprinesemo poboljšanju situacije. I to one realne, životne, svakodnevne. Svesni smo, pri tom, da je najinteresantnije pitanje za ovo vreme- status Kosova. Pregovori o statusu vode se između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom međunarodne zajednice i mi se, zaista, nadamo da će se naći kompromisno rešenje koje će zadovoljiti sve ljude na Kosovu. Ali, svesni smo, takođe, da na status Kosova kao partija nećemo imati neki veći uticaj. Realnost je, dakle, da nas o tome verovatno niko ništa neće pitati. Ono što po ovom pitanju možemo da učinimo jeste da damo doprinos povezivanju pokidanih niti između Beograda i Prištine, odnosno albanskog i srpskog naroda. Tamo gde Priština i Beograd osete potrebu za našim delovanjem, spremni smo da učinimo sve što je u našoj moći. Mislimo da bismo upravo u tome mogli imati najveću kompetenciju.

   A da li u tim pregovorima između Beograda i Prištine uopšte ima pravog dijaloga?
- Svedoci smo da pravog dijaloga još nema. U njemu bi, pre svega, trebalo da učestvuju ljudi sa ovog područja, dakle sa Kosova i Metohije, jer najbolje znaju jedni druge i probleme koje imaju. I da se pri tom rukovode razumom, a ne velikim pričama i demagogijom. Da bi do toga došlo neophodno je da i kosovski Albanci, i kosovski Srbi, među kojima i oni koji su ostali i oni u raseljeništvu, promene dosta toga u svojoj svesti. Jer, realno je da albanska većina na Kosovu ne može biti prihvaćena u međunarodnoj zajednici kao čista etnička celina. Takođe je realno da Srbi, uprkos istoriji, moraju da prihvate da su Albanci većina sa kojom moraju da žive. Zbog toga verujem da nam je neophodna realna politika, bez nacionalističke i svake druge ostrašćenosti. Znam da smo sa ovakvim shvatanjem politike za sada prilično usamljeni, ali verujem da će vrlo brzo za nama krenuti i druge politčke stranke na Kosovu. Mislim da nema potrebe da kažemo da smo mi prirodno vezani za Beograd, mi smo Srbi, ali je isto tako realno da smo se registrovali u Prištini i da Kosovo doživljavamo kao nešto što je naše. Naravno, takvo Kosovo bi trebalo da bude multietničko i gaji vrednosti civilizovanog sveta, odnosno Evropske unije, od koje je sada jako daleko. Ali, budući da kao region težimo Evropskoj uniji, moraćemo da poštujemo njene vrednosti. A ako ih budemo zaista poštovali, onda ćemo kroz razumni dijalog mnogo lakše doći i do statusa za Kosovo.

    Čini se, međutim, da je dijalog između albanske i srpske strane "jako težak zadatak"?
- Jeste jako teško, ali je, sa druge strane-neophodno. Do dijaloga mora doći pre ili kasnije, a mi smo pobornici da nam se on dogodi što pre. Skoro da više nema potrebe ponavljati da je bolje sto godina pregovarati, nego jedan dan ratovati. I da Albanci i Srbi na Kosovu ne moraju da se vole, ali moraju da budu dobre komšije. Ja kao Srbin neću biti srećan ako i Albanac nije srećan. A ni jedan narod na svetu nije kolektivno kriv, niti kolektivno loš. Loši mogu da budu samo oni koji ih vode, a videli smo šta znači loša politika i jednoumlje. Trebalo bi da shvatimo da smo mnogo jači kada smo zajedno. I da imamo apsolutno iste probleme, samo nam se razlikuju imena i prezimena. Što pre to budemo shvatili, pre ćemo izaći iz problema.

   Šta je po vama najveći problem ljudi koji žive na Kosovu?
- Najveći problem na Kosovu i Metohiji, kao uostalom i u Srbiji i celom regionu, jeste ekonomske prirode. Jako je teško kada danas na Kosovu nije zaposleno oko 80 odsto ljudi, naravno uglavnom Albanaca koji su u većini. Oni su uvek spremni na raznorazne vidove ekstremizma. Isto tako, u jako teškom položaju su i Srbi, pogotovu oni koji su proterani sa Kosova, a to je dve trećine srpske zajednice koja je tu živela. Oni jako teško žive u centralnoj Srbiji, i zbog toga je i kod njih realna mogućnost za ekscese. Zato je više nego važno da akcenat za rešenje problema Kosova bude na ekonomiji. Međunarodna zajednica mora daleko više da se uključi u rešavanje tog problema i ekonomski pomogne i Kosovo i Srbiju. A Samostalna liberalna stranka, kojoj su, programski, na prvom mestu interesi srpske zajednice na Kosovu tražiće da međunarodna zajednica konkretnim projektima pomogne mesta gde žive Srbi. Naše je da stalno vršimo uticaj na one koji odlučuju da to učine.

  Da li je upravo "bolji život običnog čoveka" prioritet vaše stranke, a ujedno i razlika između vas i drugih partija, koje se bave uglavnom pitanjem statusa Kosova?
- Da, to je realna politika. Želimo da damo doprinos boljem životu. Naravno, naša prva briga je srpska zajednica na Kosovu i Metohiji, odnosno njen ostanak, poboljšanje uslova života u svim aspektima i realan povratak raseljenih u pokrajinu. Kad kažemo realan, onda to znači da on mora biti održiv. Raseljenima se mora omogućiti povratak u mesta gde većinu čini srpska zajednica, jer su tu veće mogućnosti za njihov normalniji i bezbedniji život.

  Na predstavljanju stranke u Prištini ste sugerisali da pripadate građanskoj opciji. Da li takva opcija realno može doprineti smirivanju strasti na Kosovu? I predstavlja li njegovu budućnost?
- Naša stranka pripada upravo toj opciji i mislimo da je ona najbolja solucija za Kosovo i Metohiju. Ali, ne samo za njega. Verujemo da je to ono što nedostaje ne samo Kosovu i Srbiji, već i celom regionu.

subota-utorak, 29. april-2. maj 2006

http://www.danas.co.yu/20060429/vikend6.html